Ljubavi ja te volim

Dan zatamnjuje, prolazi, noc se spusta, sutra dolazi sve novo, ali i nastavlja se zapoceto. Neke ce stvari sutra umreti, neke ce se tek roditi, saznace se nesto novo, zaboraviti nesto staro. Ali pored svih tih stvari, ti budi!Budi prisutan, pametan, budi sve ono sto si bio juce, napravi stepenik vise. Budi centar svog sveta, pobedi prolaznost i strah. Budi za sebe samog, poput privatnog svemira, okrecenog kosmosa u roza, unutar ovog plavetnog, veceg kosmosa, sto bljesti napolju.Budi na putevima uspeha i na tim nezaobilaznim putevima izvlaci iz sebe sve ono sto ne zelis da kazes, sve ono sto i nije tvoja misao, pusti je da bude ulovljena osecanjem koje te sve manje slusa, koje te golica. Ja nastavljam da povlacim nezaustavne redove s desna na levo, od provalije do provalije ruba, zeleci da kazem ustvari samo jednu rec, samo budi! Budi, neki ce te i mrzeti zbog toga sto jesi, ali i to je bolje nego da te vole zbog onoga sto nisi. budi snazan, ponekad istrpi bol, jer bol podstice coveka da misli, misao cini coveka mudrim, a upravo ta mudrost cini zivot podnosljivim. Budi gospodar svih svojih vrlina, one pobedjuju volju nad nagonom. Budi sanjalica medju najnizima sa vizijama ostvarenja, a ne na vrhu medju onima bez snova i zelja. Budi samo svoj, budi svuda i sve, budi nalik na morski rt o koji neprestano udaraju morski talasi, a on i dalje ostaje cvrst.

I dan danas, ja se usudim druziti sa malenim, nemirnim bubicama iz svoje glave. I kao i pre, u toj nasoj mastovitoj, neresenoj igri, ja prepustam pobedu. Tada se one uznemire i kao pobednice unesu u mene onaj poznati osecaj ceznje... za tobom. Kao da su neki srebrni prah bacile, i ja udisuci tu mirisnu prasinu, istog momenta pomislim na tebe. Moj seceru....opet mi nedostajes...

I tako stalno, iz dana u dan moja ljubav raste, vec je postala div naspram ostalih osecanja. Tesko nalazim nacina ispoljiti taj osecaj, kao da ga ljubomorno cuvam u sebi, unutar mog sopstvenog lavirinta. Izgubim se u njemu dok nagomilavam svilene cesice ljubavi.

Pitam se kako jos da ti iskazem svoju ljubav, bojim se ostacu nedorecena, a i nemaju dovoljnu jacinu ove reci do sada izgovarane.

Kako da ti svojim delima dokazem to osecanje, kada me tvoja blizina okrece kao cigru. I onda mi kazes "smiri se". Ne mogu da se smirim sreco moja, ushicena sam kada si kraj mene, neizmerno volim kada si tu. Ovo beskrajno nebo iznad nas mi je svedok koliko te volim, svedok, da si jedini moj...

Kada jednog toplog, zelenog dana, pozovemo Boga da zauvek spoji nasa sveta dva, znaces da sam sve ove godine, upravo za to zivela!